Računarske nauke (3 godine, 180 ESPB)

Povratak na listu studijskih programa

Kurikulum
Predmeti

Vrsta studija i ishod procesa učenja

Studijski program Računarske nauke predstavlja jedan od dva programa osnovnih akademskih studija iz oblasti informatike
na Univerzitetu u Novom Sadu koje se izvode na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Stručni, akademski, odnosno naučni naziv

Po završetku studija stiče se zvanje prvog stepena informatičar.

Struktura studijskog programa

Uslov za uspešan završetak studijskog programa je da student položi sve obavezne predmete predviđene programom i da sakupi
najmanje 180 ESPB poena. Plan studijskog programa sastoji se iz obaveznih predmeta i skupa izbornih predmeta.

Predviđena su 22 obavezna predmeta (ukupno 140 ESPB): osam u prvoj, šest u drugoj i osam u trećoj godini studija. Ovi predmeti
predstavljaju u svetu opšteprihvaćene osnove (bazu) potrebne za osnovno akademsko obrazovanje svakog informatičara (bez
obzira na specijalizacije), kojima su obuhvaćene osnove programiranja (proceduralnog i objektno-orijentisanog), algoritama,
baza podataka, operativnih sistema, računarskih komunikacija, mreža i neophodnih matematičkih aparata. Takođe, obavezni
predmeti upotpunjuju ovo znanje savremenim i opšteprihvaćenim teorijama, metodama i praktičnim veštinama iz računarskih
nauka, koja spadaju u oblasti analize algoritama, formalnih i programskih jezika, inteligentnih sistema, kao i iz složenijih,
neophodnih matematičkih teorija i metoda.

Znanje studenata se upotpunjuje ponudom izbornih predmeta. Studenti biraju odgovarajući broj od ponuđenih izbornih predmeta
shodno željama i potrebnom broju ESPB poena za uspešan završetak godine, odnosno studija. Izborni predmeti su skup više
specijalizovanih (prilagođenih uzrastu studenata, kao i cilju studijskog programa) informatičkih predmeta, i ima ih ukupno
17. Većina ovih izbornih predmeta su sadržajno nezavisni, tako da ne iziskuju posebne uslove za upis, osim definisanih
godina studija na kojima se oni nalaze u ponudi, kako bi se obezbedilo njihovo logičko nadovezivanje na sadržaje usvojene
u sklopu obaveznih predmeta.

Na predavanjima se za obradu nastavnih sadržaja koristi auditorna metoda, pretežno frontalno, uz korišćenje računarske opreme
i ostalih savremenih vizuelnih nastavnih sredstava, ali se koriste i pojedine grupne i individualne metode nastave. Shodno
savremenim trendovima akademskog obrazovanja informatičara, akcenat vežbi je na praktičnom radu studenata na računaru,
kao i na ostalim vidovima individualne i grupne nastave, kao što su projekti, seminarski radovi, domaći zadaci, referati
i drugo. Kod nekih predmeta predviđene su i teorijske vežbe, frontalne, grupne i individualne, gde se uvežbavaju izloženi
teorijski principi i analiziraju tipični problemi i njihova rešenja, nakon čega studenti samostalno primenjuju usvojene
tehnike na praktičnim vežbama, odnosno u dodatnim oblicima samostalnog rada.

Trajanje studija

Dužina studija je 3 godine, ukupna vrednost studija je 180 ESPB.

Bodovna vrednost predmeta

Bodovna vrednost svakog predmeta iskazana je u tabeli rasporeda predmeta po semestrima i godinama studija, kao i u tabelama
specifikacije predmeta.

Završni rad

Ovim studijskim programom nije predviđen završni rad, u skladu sa mogućnošću koja je ostavljena u Zakonu.

Svrhe studijskog programa Računarske nauke su:

  • opšte obrazovanje informatičara, sposobnih za praktičan rad na računarima u privredi u svim fazama i ulogama tokom razvoja
    softvera, sa razumevanjem odnosa razvoja softvera sa drugim aspektima poslovanja i teorijskom osnovom;
  • obrazovanje informatičara za učestvovanje na razvoju i primeni softverskih sistema, kao i za rad u primeni računarskih
    nauka u obrazovanju, bezbednosti, zdravstvu i drugim oblastima ljudskog rada;
  • usađivanje razumevanja dubljih principa računarskih nauka, čime se student osposobljava za savladavanje naprednijih informatičkih
    tehnika i primena;
  • priprema za dalje studije u oblasti računarskih nauka.

Izborom odgovarajućih izbornih predmeta, student se već na osnovnim studijama može lagano specijalizovati ka opštijim poslovnim
primenama (informacioni sistemi, softversko inženjerstvo, upravljanje…) ili ka fundamentalnijim oblastima informatike
(sistemski softver, simulacije, računarske mreže…).

Informatičari, eksperti u računarskim naukama, su neophodni kadrovski resursi za razvoj društva baziranog na znanju odnosno
informacionog društva koje je već značajno razvijeno u zemljama Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Australije,
Japanu itd.

Srbija je počev od 2000. godine takođe izložena povećanoj potrebi za informatičkim kadrovima zbog povećanih investicija i
pojave stranih kompanije i standarda kako u oblasti informatike, tako i u drugim oblastima koje imaju potrebu za informatičkom
podrškom.

Ciljevi studijskog programa za sticanje zvanja informatičar su:

  • upoznavanje sa osnovnim informatičkim principima, metodama i tehnikama potrebnim za rešavanje problema pomoću računara,
    kao i za primenu računara u različitim oblastima ljudskog delovanja;
  • usvajanje osnovnih znanja, metoda i tehnika o programiranju i programskim jezicima, programskim paradigmama (strukturiranom,
    objektno-orijentisanom i funkcionalnom programiranju), algoritmima, operativnim sistemima, bazama podataka i informacionim
    sistemima;
  • upoznavanje sa osnovnim matematičkim disciplinama neophodnim za analizu, razumevanje, rešavanje problema, kao i za uspešnu
    primenu informatičkih principa i tehnika;
  • nadgradnja osnovnih informatičkih znanja naprednijim principima i tehnikama iz oblasti računarskih nauka;
  • priprema za uspešnu primenu informatičkih tehnika u praksi;
  • priprema za dalju nadgradnju znanja, kao teorijska i praktična podloga za usvajanje složenijih sadržaja iz oblasti informatike
    – tj. za dalje studiranje na master studijama;
  • razvoj visokog stepena apstraktnog, analitičkog i sintetičkog, logičkog mišljenja i razumevanje različitih stupnjeva
    apstrakcije u informatičkom domenu;
  • razvijanje inicijative i sposobnosti za samostalno rešavanje problema pomoću računara pravilnom upotrebom usvojenih informatičkih
    principa i tehnika.

Opis opštih i predmetno-specifičnih kompetencija studenata

Informatičar koji završi ovaj studijski program steći će:

  • sposobnost za analizu i sintezu;
  • sposobnost za primenu znanja u praksi;
  • sposobnost donošenja odluka;
  • sposobnost učenja;
  • uže-stručna znanja (informatika).

Opis ishoda učenja

Uspešan student će po završetku studija imati:

  • osnovna znanja iz bazičnih oblasti matematike;
  • sposobnost logičkog mišljenja, formulacije pretpostavki i izvođenja zaključaka na formalan i formalizovani način;
  • sposobnost razumevanja i formulisanja problema i njegovog modeliranja da bi se omogućila njegova analiza i rešavanje;
  • programerske veštine u proceduralnoj, funkcionalnoj i objektno-orijentisanoj paradigmi programiranja;
  • razumevanje svih faza u ciklusu razvoja softvera: zahtevi, analiza, dizajn (projektovanje), implementacija, testiranje
    i održavanje;
  • praktične veštine u korišćenju programskih okruženja, sistema za upravljanje relacionim bazama podataka i CASE alata;
  • razumevanje tekućih principa, tehnika i trendova u razvoju informatike;
  • sposobnost da samostalno primeni principe i tehnike informatike u praksi u rešavanju problema iz različitih domena.

Studijski program Računarske nauke sadrži 22 obavezna predmeta, koji ukupno nose 140 ESPB (77.78%). Obavezni predmeti pokrivaju
širok spektar uglavnom akademsko-opšteobrazovnih, kao i teorijsko-metodoloških i naučno-stručnih tema iz oblasti informatike.

Pored obaveznih predmeta, studentima na raspolaganju stoje i izborni predmeti, kojima se popunjava ostatak bodova do 180
ESPB. Lista izbornih predmeta sadrži njih 17, pri čemu je za svaki izborni predmet definisan semestar od kog je dostupan.
Izborni predmeti su podeljeni na predmete koji se održavaju u zimskom semestru (8 predmeta, sa ukupno 42 ESPB) i predmete
koji se održavaju u letnjem semestru (9 predmeta, sa ukupno 48 ESPB), a student je u mogućnosti da ih bira na različitim
godinama u zavisnosti od semestra od kojih su predmeti dostupni. Izborni predmeti obuhvataju specifične (uglavnom stručno-aplikativne
i naučno-stručne) informatičke sadržaje, koji upotpunjuju prvi nivo obrazovanja informatičara.

Na ovom programu, predviđeni oblici nastave su predavanja, vežbe i praktične vežbe kao drugi oblici nastave.

Kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni prilikom izbora predmeta su:

  1. Zbir ESPB za svaku godinu osim završne mora da bude bar 60, dok na završnoj godini zbir može da bude i manji, ali da
    zbir ESPB ukupno na svim godinama bude bar 180.
  2. Broj časova nastave mora da bude bar 20 nedeljno za svaki semestar.
  3. Broj časova predavanja mora da bude bar 10 nedeljno za svaki semestar.

Raspored predmeta po semestrima i godinama studija za studijski program Računarske nauke

*NAPOMENA: Neki predmeti se drže različito od spiska dole, i označeni su crvenim. U školskoj 2023/2024. neće biti održavana nastava iz predmeta CS601 Merenje softvera, CS602 Osnove računarskih jezika i prevođenje, CS606 Osnovi agentskih tehnologija.

Takođe predmet CS104 Baze podataka 1 se prebacuje iz drugog u treći semestar. Predmet CS615 Razvoj informacionih sistema se prebacuje u zimski semestar. Predmet CS609 Multimedija se prebacuje u zimski semestar.

Šifra predmeta Naziv predmeta Semestar Tip predmeta Status predmeta Časovi aktivne nastave Ostali časovi ESPB
P V DON
PRVA GODINA
1 CS101 Uvod u programiranje 1 TM O 2 2 1 0 8
2 CS102 Računarske nauke: pregled i perspektive 1 TM O 1 0 0 0 2
3 CS151 Matematička analiza 1 1 AO O 3 3 0 0 8
4 CS152 Diskretne strukture 1 1 AO O 3 2 0 0 6
5 CS103 Strukture podataka i algoritmi 1 2 TM O 2 2 1 0 7
6 CS153 Matematička analiza 2 2 AO O 2 3 0 0 6
7 CS154 Diskretne strukture 2 2 AO O 3 2 0 0 6
Ukupno časova (predavanja/vežbe + DON/ ostali časovi): 16 14 2 0
Ukupno časova aktivne nastave i bodovi na godini: 32 43
DRUGA GODINA
1 CS104* Baze podataka 1 2 3 NS O 2 1 2 0 7
2 CS201 Objektno-orijentisano programiranje 1 3 TM O 2 2 2 0 7
3 CS202 Strukture podataka i algoritmi 2 3 TM O 2 1 2 0 8
4 CS251 Linearna algebra i analitička geometrija 3 AO O 3 1 0 0 5
5 CS203 Modeliranje informacionih sistema 4 SA O 2 1 2 0 7
6 CS252 Numeričke metode i optimizacija 4 NS O 3 0 2 0 7
7 CS253 Teorijsko računarstvo 4 NS O 3 2 0 0 6
Ukupno časova (predavanja/vežbe + DON/ ostali časovi): 17 8 10 0
Ukupno časova aktivne nastave i bodovi na godini: 35 47
TREĆA GODINA
1 CS301 Operativni sistemi 1 5 NS O 3 2 2 0 8
2 CS302 Programski jezici i paradigme 5 TM O 2 1 2 0 7
3 CS303 Uvod u računarsku grafiku 5 SA O 2 1 2 0 5
4 CS306 Uvod u softversko inženjerstvo 5 NS O 2 1 1 0 6
5 CS304 Veštačka inteligencija 6 NS O 2 1 2 0 7
6 CS305 Organizacija računara 6 NS O 2 1 1 0 7
7 CS351 Diskretna verovatnoća i statistika 6 AO O 2 2 0 0 6
8 CS391 Profesionalna komunikacija i pismenost 6 TM O 2 1 0 0 4
Ukupno časova (predavanja/vežbe + DON/ ostali časovi): 17 10 10 0
Ukupno časova aktivne nastave i bodovi na godini: 37 50
Ukupno časova aktivne nastave, ostali časovi i bodova za sve godine studija (obavezni predmeti): 104 140
  • Tip predmeta: AO-akademsko-opšteobrazovni, TM-teorijsko metodološki, NS-naučno stručni, SA-stručno aplikativni
  • Status predmeta: O-obavezni, I-izborni
  • Časovi aktivne nastave: P-predavanja, V-vežbe, DON-drugi oblici nastave (laboratorijske vežbe, seminari i dr. u zavisnosti
    od specifičnosti studijskog programa)

Izborna nastava na studijskom programu

Šifra predmeta Naziv predmeta Semestar Tip predmeta Status predmeta Časovi aktivne nastave ESPB
P V DON SIR
Izborna grupa predmeta za zimski semestar
1 CS603 Interakcija korisnika i računara 1,3,5 TM I 2 2 0 0 6
2 CS604 Veb programiranje 1,3,5 SA I 2 2 0 0 6
3 CS601* Merenje softvera 5 NS I 2 1 2 0 6
4 CS602* Osnove računarskih jezika i prevođenje 5 NS I 1 2 0 0 4
5 CS606* Osnovi agentskih tehnologija 1,3,5 NS I 1 2 0 0 4
6 CS607 Informatički projekat 1,3,5 SA I 2 0 3 0 6
7 CS605 Seminarski rad A 1,3,5 SA I 1 0 2 0 4
8 CS615* Razvoj informacionih sistema 5 SA I 2 1 2 0 6
Izborna grupa predmeta za letnji semestar
9 CS608 Obrazovni softver i internet u obrazovanju 4,6 NS I 2 0 2 0 6
10 CS609* Multimedija 2,4,6 1,3,5 SA I 1 2 0 0 4
11 CS610 Uvod u elektronsko poslovanje 2,4,6 SA I 2 1 1 0 6
12 CS611 Socijalne mreže 2,4,6 SA I 2 0 2 0 4
13 CS612 Objektno-orijentisano programiranje 2 2,4,6 NS I 2 2 2 0 6
14 CS613 Seminarski rad B 2,4,6 SA I 1 0 2 0 4
15 CS614 Baze podataka 2 2,4,6 SA I 2 1 2 0 6
16 CS616 Računarske mreže 2,4,6 SA I 2 0 2 0 6
17 CS617 Digitalna kola 2,4,6 NS I 2 2 0 0 6